Под твој пенџер драга

Под твој пенџер драга

Под твој пенџер драга

Нећу више доћи,

Нит’ твојијем више

Сокаком ћу проћи.

Неће више с моје

Седефли шаргије

Одјекнути жица

Крај твоје капије.

Нит ће севдах-пјесма

Повити се када

Из огњеног мога

Ашик-срца млада.

Далеко, далеко

У незнане краје

Однијећу своје

Тешке уздисаје.

Људи кажу; тамо

Иза седме горе

Налази се сиње

Валовито море.

У дубита доље

Илаџ-трава има

Што лијек даје

Боловима свима.

Заронићу мору

Сред дубина слани’

И лијек ћу наћи

Тешкој мојој рани!

Под твој пенџер драга

Нећу више доћи

Нит’ твојијем више

Сокаком ћу проћи.

                                 (1904.)