Модерна љубав

Модерна  љубав

Он јој шапће:”Ја те љубим

Другог никог, осим тебе.”

„И ја тебе, она њему,

Више него саму себе!”

И на усну усна паде,

Груди дршћу, срце бије,

А заклетва с уснâ лети

И у плави свод се вије.

“Кунем ти се небом, земљом,

До гроба ти вјерна бити!”

“Заклињем се, самрт само

Кадра нас је раставити!”

Жури вр’јеме, дани лете,

А у срећи, драго двоје

Дан чекају, кад за навјек

Свете везе да их споје.

Ал’ освану данак један -

На састанак драган иђе,

Она чека:”Мој анђеле,

Шапућући он јој приђе.”

И на груд је стиснут хтједе,

И пољубит усне медне.

Ал’ му срце простр’јељаше

Из ока јој стр’јеле ледне.

„Не мож’ ништа она збори

„Од сватова наших бити.

„Знаш прилику бољу имам

Да се могу удомити!

                                     (1901.)