субота, 29. март 2014.

Модерна љубав



Модерна  љубав

Он јој шапће:”Ја те љубим
Другог никог, осим тебе.”
„И ја тебе, она њему,
Више него саму себе!”

И на усну усна паде,
Груди дршћу, срце бије,
А заклетва с уснâ лети
И у плави свод се вије.

“Кунем ти се небом, земљом,
До гроба ти вјерна бити!”
“Заклињем се, самрт само
Кадра нас је раставити!”

Жури вр’јеме, дани лете,
А у срећи, драго двоје
Дан чекају, кад за навјек
Свете везе да их споје.

Ал’ освану данак један -
На састанак драган иђе,
Она чека:”Мој анђеле,
Шапућући он јој приђе.”

И на груд је стиснут хтједе,
И пољубит усне медне.
Ал’ му срце простр’јељаше
Из ока јој стр’јеле ледне.

„Не мож’ ништа она збори
„Од сватова наших бити.
„Знаш прилику бољу имам
Да се могу удомити!

                                     (1901.)



Нема коментара:

Постави коментар