Молитва

Молитва

Мјесец жеже св’јетле муње,

А зв’јездице кандиоца,

На пр’јестоље Васионе

Сједа тиха, мајска нојца.

Са врхова зелен - гора

Повили се вихри лаки,

И са шарног, росног цв’јећа

Свуд разн’јели мирис слатки.

Са мирисне старе липе,

Севдалије булбул вије,

Драгани их својој прати,

Што с’ у грању руже крије.

На све стране чари струје,

Крас и миље свуд се љева,

Ал’ се моје срце ледно

Тим блаженством не загр’јева.

Чемерни се уздух диже,

У даљине хита сиње:

Тамо, гдје се вапај вије

Мајке моје - домовине.

А с’ мунаре у то доба

Побожан се езан вину:

- Аллах екјбер! Аллах екјбер!

И одзвони кроз тишину.

- Аллах екјбер! Аллах екјбер!

Ја понављах свете р’јечи;

Велик ти си свети Боже,

Од свега си ти највећи!

Куда год се поглед вине,

Величину све ти прича;

Васиона ц’јела тврди

Савршенство Твога бића!

Све, што моје око гледа,

То су дјела твоје моћи,

О, моћан си Створитељу

Б’јелог дана, црне ноћи!

У прашину црвак падам,

Надмоћности славећ’ твоје;

Дај ми искру светог плама,

У ледене груди моје!

Божанствену милост твоју,

Излиј, врх мог завичаја,

Хој, избави Српство моје,

Од вјековног, ропског ваја!