Љубовало

Љубовало

Љубовало драгих двоје

Сваке ноћи до сабаха,

Горило им срце младо

Силенога од севдаха.

Судба хтјела и на небу

Угасла се зв’језда једна

Џузел-дјеву отргнула

Од ашика рука ледна.

Тужио је дертли ашик

Виш кабура сузе лио,

Док се и сам једно дана

Није у њих утопио.

                          (1899.)