Мојим брдима

Мојим брдима

О, вас ја љубим, моја брда сура,

Студени станац, на ком цвијет не цвјета.

Орлова сијело и рочиште бура,

Гдје муња муњу с громовима срета!

О, вас ја љубим, љубим изнад свега,

Џиновске хриди сиједијех глава!

Свједоци нијеми доба негдашњега,

Слободе наше и нашијех слава!

Јест око моје по камењу голу

Резана оштрим мачем чита слова,

Што прошлост зборе свијетлу и холу,

Јуначних мојих давних прадједова!

А душа моја у заносу милу

Свијетле слике пред оком ми ствара:

Ја видим понос, господство и силу

Властеле наше и наших владара!

Ја видим дивне витезове оне,

Мушког ока и мишице чиле,

Очи ми сузе рдоснице роне,

А душа хрли, љуби слике миле.

О, вас ја љубим, љубим изнад свега,

Џиновске хриди сиједијех глава!

Ви света мјеста крвавог биљега,

Чувених наших мејдана и слава!

                                               (1905.)