Моме
Сабиту
Рад
спомена и вечног сећања
Када очај
груд ти пуни,
Ил’ кад
љут те удес гања,
Не дај
сузи да се труни,
Нит’ са
срца растргана
Да се к
небу роптај вине!
Реци себи:
Ој, човече
Патње ради
Бог те створи
- Ал ће
зора да зазори!
(1899.)
Нема коментара:
Постави коментар