Под твој
пенџер драга
Под твој
пенџер драга
Нећу више
доћи,
Нит’
твојијем више
Сокаком ћу
проћи.
Неће више
с моје
Седефли
шаргије
Одјекнути
жица
Крај твоје
капије.
Нит ће
севдах-пјесма
Повити се
када
Из огњеног
мога
Ашик-срца
млада.
Далеко, далеко
У незнане
краје
Однијећу
своје
Тешке
уздисаје.
Људи кажу;
тамо
Иза седме
горе
Налази се
сиње
Валовито
море.
У дубита
доље
Илаџ-трава
има
Што лијек
даје
Боловима
свима.
Заронићу
мору
Сред
дубина слани’
И лијек ћу
наћи
Тешкој
мојој рани!
Под твој пенџер
драга
Нећу више
доћи
Нит’
твојијем више
Сокаком ћу
проћи.
(1904.)
