Њег. Цар. Величанству Султану-Абдул Хамиду Хану II-оме

Њег. Цар. Величанству Султану-Абдул Хамиду Хану II-оме

(Приликом ђулуси хумајуна 1899 год.)

Сваког једног сунце грије,

Нама Вишњи два је дао -

Једним с’ неба, а другијем

Са земље нас огријао.

Ти си земско сунце јарко,

Султан-царе, наша мајко,

Ти нам гријеш срца наша:

Падишахум чоклер јаша!

Ко би јоште пребројао

Јасне зв’језде неба плава,

Ко л’ би твоја доброчинства,

Којим вјечно опсипава

Рука твоја, народ цио,

Подједнако, оче мио!

Жаром горе срца наша:

Падишахум бинлир јаша!

Свет је данак данас сван’о

За сав народ царства Твога,

Јер ће данас да прослави -

Ђулус моћног цара свога.

Данас ће ка Творцу св’јета,

Молитва се уздић’ света,

Твога царства са свих страна,

За свог цара - за Султана!

Свет је данак за сав народ,

Па и за нас Србадију,

И у нама срца данас

Јаче горе, јаче бију,

Груди су нам пуне миља,

Султан-царе, мајко мила!

Огњем Гори душа наша:

Падишахум чоклер јаша!

Са пр’јестола високога,

Славне куће Османлијâ,

Да на твојој мудрој глави

Таџ витешки јоште сија!

Да још дуго твоја слава

Свијет био обасјава,

Бога моле срца наша:

Падишахум бинлир јаша!