Змај Ј. Јовановићу

Змај Ј. Јовановићу

Ти, што дичном српском роду

Зажди лучу св’јетла плама,

И уздиже српску славу

Слатким звуком и пјесмама;

Ти, што скиде зв’језде сјане

Са површја небескога,

И расв’јетли себи путе

До Парнаса - рода свога.

Здрав нам био! …. Син кршева

И гудура, мрачних гора,

Херцегове земље сјетне,

Земље бола и вихорâ -

Прислушкујућ твоје пјесме,

Што их пјева коло вила,

Кад се браћи једнокрвној

Јавља свјетлост - слога мила -

Теби кличе: Бог ти дао,

Па бијела твоја вила

Опјевала српску славу,

Славу, што је некад била!