Пред освит

Пред освит

Млађано се срце разиграло моје,

А ватрена душа жарким пламом гори;

У грудима више јади се не роје,

Нити чемер горки душу моју мори ….

Пресахле су сузе уздаха и јада,

Радосница суза на мом оку блиста,

Моје младе груди препуне су нада, -

Кô капљица росе душа ми је чиста.

Ено, свиће зора и кô златни санци

Просипљу се зраке свјетлости и моћи,

Да и наши сури огрију се станци,

Пошље дуге таме, пошље дуге ноћи.

Разбраћена браћа љубе се и грле,

И у коло лако загрљена стижу,

То је српско коло - коло браће врле,

Што срушени бедем свете слоге дижу.

Са врлетних гора кличу српске виле,

И уз гусле пјесме слободарске вију,

Славе братство браће, једнокрвне миле,

Једнокрвне браће - вјеровања трију ….!