Змају

Змају

На пољима српске славе,

Узбро си цвијетак мили,

Од тог цвјетка благог

Анђели су вијенац свили

И божанско твоје чело,

Гдје вјечити гениј влада

Окитили: Тад уз лиру

Трже твоја душа млада

Са небеса рајске сјени

И свјетле луче сплете

У руковет пјесме миле.

И задахну жица дахом

Што би вјечне магле скриле.

Духу српском даде лет

Отвори му нови свјет.

И сад твоје сједе власи

У јесени познах дана

Гледа ђе но исток руди

Сјајна зора засијана.

Брује гласи, свети, мили

“Анђели ти вјенац свили!”

                                    (1899.)