Змају
На пољима
српске славе,
Узбро си
цвијетак мили,
Од тог
цвјетка благог
Анђели су
вијенац свили
И божанско
твоје чело,
Гдје
вјечити гениј влада
Окитили:
Тад уз лиру
Трже твоја
душа млада
Са небеса
рајске сјени
И свјетле
луче сплете
У руковет
пјесме миле.
И задахну
жица дахом
Што би
вјечне магле скриле.
Духу
српском даде лет
Отвори му
нови свјет.
И сад
твоје сједе власи
У јесени
познах дана
Гледа ђе
но исток руди
Сјајна зора
засијана.
Брује
гласи, свети, мили
“Анђели ти
вјенац свили!”
(1899.)
