Мојим
брдима
О, вас ја
љубим, моја брда сура,
Студени
станац, на ком цвијет не цвјета.
Орлова
сијело и рочиште бура,
Гдје муња
муњу с громовима срета!
О, вас ја
љубим, љубим изнад свега,
Џиновске хриди
сиједијех глава!
Свједоци
нијеми доба негдашњега,
Слободе
наше и нашијех слава!
Јест око
моје по камењу голу
Резана
оштрим мачем чита слова,
Што
прошлост зборе свијетлу и холу,
Јуначних
мојих давних прадједова!
А душа
моја у заносу милу
Свијетле
слике пред оком ми ствара:
Ја видим
понос, господство и силу
Властеле
наше и наших владара!
Ја видим
дивне витезове оне,
Мушког ока
и мишице чиле,
Очи ми
сузе рдоснице роне,
А душа
хрли, љуби слике миле.
О, вас ја
љубим, љубим изнад свега,
Џиновске
хриди сиједијех глава!
Ви света
мјеста крвавог биљега,
Чувених
наших мејдана и слава!
(1905.)
