Љубовало
Љубовало
драгих двоје
Сваке ноћи
до сабаха,
Горило им
срце младо
Силенога
од севдаха.
Судба
хтјела и на небу
Угасла се
зв’језда једна
Џузел-дјеву
отргнула
Од ашика
рука ледна.
Тужио је
дертли ашик
Виш кабура
сузе лио,
Док се и
сам једно дана
Није у њих
утопио.
(1899.)
