Модерна љубав
Он јој
шапће:”Ја те љубим
Другог
никог, осим тебе.”
„И ја
тебе, она њему,
Више него
саму себе!”
И на усну
усна паде,
Груди
дршћу, срце бије,
А заклетва
с уснâ лети
И у плави
свод се вије.
“Кунем ти
се небом, земљом,
До гроба
ти вјерна бити!”
“Заклињем
се, самрт само
Кадра нас
је раставити!”
Жури
вр’јеме, дани лете,
А у срећи,
драго двоје
Дан
чекају, кад за навјек
Свете везе
да их споје.
Ал’ освану
данак један -
На
састанак драган иђе,
Она
чека:”Мој анђеле,
Шапућући
он јој приђе.”
И на груд
је стиснут хтједе,
И пољубит
усне медне.
Ал’ му
срце простр’јељаше
Из ока јој
стр’јеле ледне.
„Не мож’
ништа она збори
„Од
сватова наших бити.
„Знаш
прилику бољу имам
Да се могу
удомити!
(1901.)
