Змај Ј.
Јовановићу
Ти, што дичном
српском роду
Зажди лучу
св’јетла плама,
И уздиже српску
славу
Слатким
звуком и пјесмама;
Ти, што
скиде зв’језде сјане
Са површја
небескога,
И
расв’јетли себи путе
До Парнаса
- рода свога.
Здрав нам
био! …. Син кршева
И гудура,
мрачних гора,
Херцегове
земље сјетне,
Земље бола
и вихорâ -
Прислушкујућ
твоје пјесме,
Што их
пјева коло вила,
Кад се браћи
једнокрвној
Јавља
свјетлост - слога мила -
Теби кличе:
Бог ти дао,
Па бијела
твоја вила
Опјевала
српску славу,
Славу, што
је некад била!
