Пред освит
Млађано се срце разиграло моје,
А ватрена душа жарким пламом гори;
У грудима више јади се не роје,
Нити чемер горки душу моју мори ….
Пресахле су сузе уздаха и јада,
Радосница суза на мом оку блиста,
Моје младе груди препуне су нада, -
Кô капљица росе душа ми је чиста.
Ено, свиће зора и кô златни санци
Просипљу се зраке свјетлости и моћи,
Да и наши сури огрију се станци,
Пошље дуге таме, пошље дуге ноћи.
Разбраћена браћа љубе се и грле,
И у коло лако загрљена стижу,
То је српско коло - коло браће врле,
Што срушени бедем свете слоге дижу.
Са врлетних гора кличу српске виле,
И уз гусле пјесме слободарске вију,
Славе братство браће, једнокрвне миле,
Једнокрвне браће - вјеровања трију ….!
