субота, 29. март 2014.

Моме Сабиту



Моме Сабиту
Рад спомена и вечног сећања

Када очај груд ти пуни,
Ил’ кад љут  те удес гања,
Не дај сузи да се труни,
Нит’ са срца растргана
Да се к небу роптај вине!
Реци себи: Ој, човече
Патње ради Бог те створи
- Ал ће зора да зазори!

                                (1899.)




Нема коментара:

Постави коментар