Моме побратиму (С. А. Карабеговићу)

Моме побратиму

(С. А. Карабеговићу)

Не клони духом! Кад удес љути те гања,

Ил’ судба кивна чемером груд ти пуни,

Не пуштај сузу, из ока да се труни,

Ил’ уздах лети из срца растргана!

Уздигни чело и смјело св’јетом гл’ени,

Пркоси храбро удесу црноме своме,

И злобну радост на срцу душманскоме

Утрни брате, а груд им опелени!

Не клони духом! Света је стаза ова,

И ако трње по којој се оштро стере,

Аллах је хтио да судба изабере

Тебе, да наврћеш руже на трнове!

Не клони духом! Свијетом смјело гл’ени,

Пркоси храбро удесу црном своме,

И злобну радост на срцу душманскоме

Утрни брате, а груд им опелени!