Ноћас у сну

Ноћас у сну

Ноћас у сну гледао сам,

Ђе крај мене она сједи,

И љупкијем очицама

Ђе у мене тужно гледи.

А када је стискох себи,

Пољупцем ми рече н’јемо:

„Љубимо се, драги, у сну,

Кад на јави не можемо!“

Из ројева

Из ројева уздисаја

Поничу ми пјесме ове;

Ја их шаљем оном само

Несретником ко се зове.

Нек их чита, чије срце

Чемер, туга, јади круже,

За њега ће љепше бити,

Но икакве гонџе руже.

Ох да ми је

Ох да ми је сузу циглу,

Да из ока мога кане,

Души болној, измученој,

Бар за часак да м’ одлане.

Али окле сузе мени,

Када све се исцједише,

Несретнога оног часа —

Кад ме од ње одвојише...

Осман А. Ђикић

"Луча" 1899