Опроштај
Са истока зора пуца,
По небу се зв’језде гасе,
А ја тужан земљо, мати,
Морам с’ тобом растајат се!
Ох, опрости сину твоме,
Невоља га љута сили,
Да напусти ст’јење твоје
И патнички род премили!
Ал’ кад јекну ст’јењем твојим
Бојне трубе, мила мати,
Ето сина, да за зајам,
Твом душману зајам врати!
