Моје
увјерење
Задржати
ме нити ће, нит’ могу
На путу
мучном и неравној стази.
Нек оштро
трње боде, а из ногу
Румене
крви нека шикћу млази!
Не, на
моме путу, пуном искушења -
Нит’ туп
звук гвожђа, нит’ жеженог злата,
Поколебати
ми не ће увјерења
Истинам
светим у срцу истката!
Кроз трње,
кроз мрак, преко провалија
Ступаћу
смјелим и одважним кроком
Жуђеном
циљу, што удаљен сија
Што душе
своје назревам га оком.
На путу
том ме задржати неће
Ма и Смрт
сама да ми косом прети,
Ступаћу
напред докле год ме тече,
На том
путу не жалим ни мрети.
(1910.)
