Кад цикне шара...
(М. С……..у)
Кад цикне шара, и убојни
мачи
Обоје крвљу кршно стј’ење
твоје,
О, тада, тада и ја ћу се
таћи
Балчака свј’етле
димискије своје.
Ал’ прости мајко,
домовино мила,
Прва је жртва, што од
мене мрије
— Син срца твога ког си
одгојила
На срам и жалост кршева
твојије’!
