Збогом, збогом ….
Бјесно јури мамни коњиц,
У даљину носи мене,
Б’јесно јури и оставља
У облацим твоје ст’јење.
И пошљедње већ се хриди
Из мојега ока губе,
Пошљедње ме зраке сунца
Домовино, твога љубе.
А из врелих грудих ми се
Пуна бола пјесма диже,
И на твоје ледне груди
Отаџбино, мајко стиже.
И кроз вале тиха зрака,
Трептећ’, љуби твоје каме,
Са уздахом узаврелим,
Да ти задњи поздрав јаве!
Б’јесно јури мамни коњиц,
У даљину носи мене,
А уздах се бола диже:
Збогом, збогом, кршно ст’јење!
